Bolje biti bucmasti Andjeo, nego anoreksicni Djavo

Za one koji ne znaju: 
Anoreksija je težak gubitak apetita čiji su razlozi emocionalne prirode.

E sad nemojte pomisliti da patim od anoreksije, a ni od bulimije, ja sam jednostavno bucmast kao ovaj andjelcic na gornjoj slici.

Sretnem ja pre neki dan jednog prijatelja, a on meni kako me je video, ni zdravo mi nije rekao, nego: Joj kako si se ti ugojio kao neki medved, pa zapeo mecka pa mecka. Polako prijatelju zaigrace ona i pred tvojom avlijom. Ja od kad pamtim za sebe bio sam bucmast, rodjen sam kao nedonosce sa kilo i osamsto, pa moji muceni roditelji se uplasili da im prvo dete ne prezivi pa me kljukali raznim vitaminima, mineralima i nekim tableticama ribljeg ulja koje se secam tata nabavljao iz Nemacke, sto kaze moj brat od toga si se ti i provalio. Nego vratimo se ovom mom zajedljivom prijatelju, tako on meni a ja njemu kazem, jel' bre? Jes' ti bio kad u Rimu? Nisam, kaze on, e da si bio ti bi sad imao drugaciju prestavu o bucmastim ljudima.
Ja bio u Rimu, pa reko kad sam tamo svratim i do pokojnog Pape, da mu poljubim ruku, pa kad su mogli svi Sabacki popovi zajedno sa vladikom sto ne bi mogo' i ja, medjutim nije Papa mogao da me primi, kaze dosla mu neka delegacija iz Urugvaja, a jebi ga ja poneo kafu i ratluk da se covek osladi kako je obicaj kod nas Srba,a on ne moze, jbg daleko je Urugvaj, a ja sam tu blizu u Srbiji, svraticu ja opet kad budem dolazio da kupim kakvog polovnog punta, ko velim kad nije mogao da me primi vladika Irinej u Novom Sadu a i on je neko manje mudo u crkvi, onda ne mora ni Papa, a on je veci kurac od ovog naseg. Elem osta meni i kafa i ratluk, nece oni njegovi da prime milostu, fin neki svet, nego ajte vi da vam mi pokazemo Vatikan kad ste vec dosli iz Srbistana, da vidite Sikstinsku kapelu i Casne verire svetog Petra, pa ajde velim ja da nisam dzabe dolazio...Krenusmo mi a tamo cuda svakojakih, ujednom se meni oci otvorise, gledaj ja one freske, svi andjeli na onim freskama lepi, rumeni, ješni, bucmasti ovako kao ja, pa me uhvatila neka milina i radost hoce srce da iskoci iz grudi...a djavoli mrsavi ko saraga, zgoljavi, rebra im ispala, gladni ko gladna
godina. I dodjem ti ja do zakljucka da je danas neka djavolja moda da svi budu mrsavi...i kazem ovom mom prijatelju vidis li to, tamo svi andjeli ovaki kao ja, a djavoli takvi kao ti. 
E sad prijatelju ti vidi jel bolje biti andjeo ili djavo i samo da ti kazem nem ja nista s tem'.